Bliski srodnici

                                                                                   Vuk je nakon coveka najrasprostranjeniji drustveni 
grabljivac,a zivi u celoj Evropi,Aziji i Severnoj Americi.Kojot (manji mesojed od vuka) takodje je sirom rasprostranjen ,no samo u Severnoj Americi,dok su cetiri caglja rasprostranjena u celoj Africi,Indiji i na Srednjem Istoku.Sve su te vrste bliski srodnici:imaju isti broj kromosoma i mogu se medjusobno pariti.Zlatni cagalj imaju slicne metode lova koji obavljaju ili pojedinacno ili u paru.Vuk je daleko drustveniji i od kojota i od caglja,a ta osobina ukazuje da upravo on predstavlja korijensku lozu svih danasnjih pasmina pasa. 

Ostali daleki srodnici

Svi Canidae (osim juznoamerickog kunolikog psa) imaju stopala i 4 prsta.Svi imaju rudiment prvog prsta na prednjim stopalima (osim africkog divljeg psa),a jedino domaci psi (ukljucujuci i dinga) imaju na straznjim stopalima rudimentarne prve pandze.Iako i africki divlji pasima ove znacajke,uvelike se izdvaja od svih Canidae svojim snaznim i odbojnim nizom ostrih zuba i gotovo rudimentarnim straaznjim kutnjacima.Kao i sve vrste Canis,africki divlji pas prozvace hranu za svoje mlade,lovi u skupini i tera se jednom godisnje,a skotnost traje oko 9 dana.

Africki divlji pas
Ovaj snazni lovac nasao se                             Juznoamericki kunoliki pas
na listi ugrozenih zivotinja.                              
Njegova ukupna populacija                            Odrasli medjusobno komuniciraju
verovatno ne prelazi                                       cviljenjem,prakticnim metodom za
10 000 jedinki.                                               odrzavanje skupine u kontaktu
Velike usi im sluze za slu-                                u gusto zaraslim sumama i dzunglama.
sanje,signaliziranje drugim
pripadnicima copora i ko-
ntroliranje telesne temperature.

Obelezja ponasanja

Iako lisice love same,s ostalim pripadnicima porodice pasa zajednicka im je istancana raznolikost drustvenog ponasanja. proucavanja na temelju radiozapisa otkrivaju da lisice cesto zive u skupinama od 3 do 6 clanova,a sastoje se od jednog muzjaka i nekoliko bliskih zenki.Poput domacih pasa,i muzjaci i zenke mogu nadignuti nogu da bi mokracom oznacili okomite predmete,narocito u blizini vaznih mesta u njihovoj teritoriji.Oni isto tako koriste svoju analnu zlezdu za obelezavanje svog izmeta.Iako domaci pas ima samo rudimentarnu zlezdu na gornjoj strani repa ,lisicja zlezda je aktivna i izgleda poput crne mrlje.Njen vonj ostaje na grmovima koji dodju u dodir sa repom.Poput domacih pasa, lisice stekcu ,zavijaju,laju,cvile i vriste.Jedina lisica koja je uglavnom odbacila sisare kao plen je dugouha lisica koja se hrani termitima i balegarima te zivi u africkim ravnicama.Ona se odlikuje raznovrsnim drustvenim navikama,naprimer,primecena je zajednicka briga o mladima.

Porodica lisica

Na svetu postoji 21 vrsta lisicapa su stoga one najvecaskupina u porodici Canidae.Crvena lisica iz Euroazije i Severne Amerike razvila se u Euroaziji, a na americki kontinent stigla je presavsi Beringov kopneni most.U nedavnoj proslosti verovatno nije zivela juznije od 40 stupnjeva geografske sirine u Severnoj Americi, no nakon sto su europsku crvenu lisicu zaljubljenici lova na lisice  u 18.stolecu uveli u Novu Englesku promenjena je njena prirodna slika.Jos su se vece promene dogodile u Australiji,gde se crvena lisica,prvobitno uvedena radi sporta, prekomerno razmnozila i postala stetocina.Sposobnost crvene lisice da prilagodi svoje ponasanje,omogucava joj da postane sve brojnija..Arkticka lisica tezinom je laksa od crvene lisice i gotovo joj je nemoguce maknuti se iz svog arktickog kruga na teritoriji koji je vec zauzela snaznija crvena lisica.Vrsta juznoamericke lisice takodje se deli prema velicini.Velika lisica hrani se velikim glodarima,dok manja argentinska siva lisica jede manje glodare-ptice i pticja jaja.Juznoamericki starosedeoci pripitomili su ove lisice i one su imale ulogu domacih pasa dok ih nisu potisnuli psi sto su ih u Juznu Ameriku doveli Evropljani.

Prilagodljivi popustljivci

Srodnici domaceg psa razlikuju se velicinom od 1,5 kg teske pustinjske lisice (feneka) iz severnoamerickih ,arapskih i sinajskih pustinja,do 80 kg teskog sivog vuka iz kanadske tundre.Zanimljivo je da se ovakva razlicitost u velicini pripadnika porodice Canidae zrcali u razlicitosti velicina domacih pasa unutar roda Canis ,a koja varira od 2 kg teskog civave do 86 kg teskog engleskog mastifa.To nije nikakva slucajnost vec rastezljiva sposobnost  pripadnika Canidae za uskladjivanje s'uvetima okolisa i zbog toga su postali najuspesnija ziveca porodica kopnenih.

Daleki srodnici

Domaci pas i svi ostali pripadnici porodice Canidae,razvijeni su da mogu uspesno goniti i uhvatiti plen na otvorenom travnjaku.Domaci pas je pripadnik roda Canis,jednog od 10 rodova porodice Canidae .ostali pripadnici roda Canis su:vukovi,cagljevi i kojoti-najblizi srodnici su domaceg psa.pripadnici preostalih devet rodova daljnji su,ali zivi,srodnici domaceg psa. Medju njima je 21 vrsta lisica,africki divlji pas,indijski vuk,Juzno americki kunoliki pas i kunopas.Svi oni imaju zajednicku evolucijsku proslost i veliku raznolikost slicnih osobina ponasanja.

Obelezja Kanida

Blizak srodnik vuka,domaci pas je daleki srodnik brojnih drugih mesojeda.Svih sedam porodica danashnjih karnivora-macke,rakuni,lasice,hijene,cibetke i mungosi,medvedi i psi imaju zajednicke pretke..Sve do pre 20 do 10 miliona godina medvedi i psi bili su pripadnici iste porodice buduci da su se razvijali odvojenim linijama,nastalo je obiteljsko stablo suvremenog psa.Ti drevni sisavci imali su brojne zajednicke osobine koje su jos uvek vidljive kod suvremenih pripadnika Canidae ,primerice kod vuka ,a ukljucujuci duguljastu lobanju,polukrute,snazne straznje noge i gipke,klimave prednje noge pricvrscene za telo samo misicem.Poput vuka ,oni imaju izvrsno izolacijsko krzno,zbijena stopala,velike zube oblikovane za hvatanje,drzanje i trganje,izuzetno velik kapacitet mozga te sudeci prema kostanoj gradji lobanje ,odlicne slusne i njusne sposobnosti.